СВЕЧАНО ОБИЉЕЖЕН ВИДОВДАН У БОБЕТИНОМ БРДУ

На Видовдан је у Бобетином Брду код Лопара служена литургија у мјесном храму, а потом и парастос, код обновљеног споменика, за погинуле борце и цивилне жртве протеклог Oдбрамбено-отаџбинског рата.
“Посебно је задовољство доћи у Бобетино Брдо, које је данас обновило споменик жртвама из протеклог рата, а једно је од првих села које је подигло споменик”, рекао је Ристо Радић, предсједник Општинске борачке организације Лопаре.
Он је навео да је након помена за шест погинулих бораца и четири цивилне жртве у Бобетином Брду обиљежена крсна слава Војске Републике Српске и Борачке организације Републике Српске – Видовдан.
Радић је истакао да су припадници такозване „Бобећанске чете“ били у саставу 2. батаљона 3. мајевивичке бригаде и учествовали су на мајевичком ратишту и на другим ратиштима широм Републике Српске.
Миленко Ристић, предсједник Скупштине општине Лопаре, је поздрављајући присутне мјештане, у име начелника општине Раде Савића и своје лично име, изразио задовољство што се крсна слава Војске Републике Српске и Борачке организације обиљежава у Бобетином Брду, чиме се од заборава отима сјећање на све погинуле борце који су своје животе дали за одбрану Републике Српске.
„Залагањем Локалне заједнице и Општинске борачке организације, уз вашу велику помоћ, је обновљен споменик, а и све досадашње пројекте смо заједно завршили”, рекао је Ристић.
Вијенце и цвијеће испред споменика погинулим борцима и цивилним жртвама Бобетиног Брда, у протеклом рату, положили су чланови породица погинулих бораца, представници општинске власти, Општинске борачке организације из Лопара, мјесне борачке организације и мјештани.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЗА ПОГИНУЛЕ БОРЦЕ ИЗ СЕЛА ПИРКОВЦИ

Испред споменика, на коме су уклесана имена 10 погинулих бораца, у селу Пирковци код Лопара је служен парастос и положено цвијеће.
Ристо Радић, предсједник Општинске борачке организације Лопаре, је рекао да се на данашњи дан (25. јун) служи парастос и обиљежава сјећање на страдале борце из овог мјеста у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, јер је на тај дан 1995. године извршен напад на положаје чете чији су припадници били из Пирковаца.
„Извршен је страховит напад од стране непријатеља у рејону коте Јаштерик и тада су погинула тројица наших бораца, а осам их је рањено“, навео је Радић.
Он је истакао да положај није помјерен и поред великих губитака, те да су Пирковчани одбранили Јаштерик и тако зауставили продор непријатеља у дубину територије општине Лопаре.
Цвијеће су положили родбина погинулих бораца, чланови ужег руководства Општинске борачке организације.
Парастос у Пирковцима је служио јереј Остоја Дикић, парох 2. Мачковачке парохије.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС МЈЕШТАНИМА СЕЛА БРЕЗЈЕ КОЈИ СУ ПОГИНУЛИ ПРИЈЕ 31 ГОДИНУ

У повратничком селу Брезје, данас је служен парастос за 12 мјештана овог села који су страдали у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату.
Предсједник Општинске борачке организације Ристо Радић каже да је прије тридесет и једну годину од стране муслиманско-хрватских снага извршен напад на село Брезје које није било брањено.
“Том приликом је погинуло 12 мјештана, од чега два припадника војске који су дошли овдје да обиђу своје породице и нису били наоружани, 35 људи је одведено у заробљеништво”, рекао је Радић.
Он је истакао да се може рећи, имајући у виду околности у којима се све догађало, да је село Брезје једно од најстрадалнијих мајевичких православних села.
Мјештанин Добривоје Михајловић је рекао да су у нападу, који се десио 19. јуна 1992. године, погинула 2 војника и 10 цивила.
“У селу је саграђена црква у којој се изводе завршни унутрашњи радови, а ускоро ће отпочети фрескописање олтара”, навео је Михајловић.
Вијенце и цвијеће су положили породице погинулих жртава, представници Општинске борачке организације Лопаре, предсједник Скупштине општине Лопаре Миленко Ристић и делегат из реда српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Желимир Нешковић.
Брезје је прије рата бројало 74 домаћинства и око 230 становника и било је у саставу општине Лопаре, а након потписивања Дејтонског споразума припало је општини Челић у Федерацији БиХ.

НА МАЈЕВИЦИ ОБИЉЕЖЕН 1. ЈУН

На коти Плоче планине Мајевице, гдје су 1. јуна 1995. године своје животе положили борци Првог батаљона Треће мајевичке бригаде Војске Републике Српске, обиљежена је 28. годишњица од њихове погибије.
На наведеном мјесту, окупили су се родбина, саборци, пријатељи и поштоваоци тековина Одбрамбено – отаџбинског рата, као и припадници 3. пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ.
Парастос погинулим борцима служио је свештеник Душко Ђурић, парох Мачковачке прве парохије.
У жестокој офанзиви такозване армије БиХ, бранећи Мајевицу и заустввљајући продор непријатеља у дубину територије херојски своје животе су дали Гојко Симикић, Звонко Дајевић и Драган Стјепановић – Габеља.
Истог дана на Равном Љештаку, који је веома близу поменуте коте, свој живот у одбрани Мајевице дао је Радислав Ђокић.
Претходно су учесници овог окупљања са представницима Општинске борачке организације положили цвијеће код споменика „Јунацима Мајевице“ у Лопарама.

ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА ДРУГЕ МАЈЕВИЧКЕ БРИГАДЕ

У Прибоју мајевичком данас је обиљежена 31. година од формирања Друге мајевичке бригаде.
Тим поводом испред споменика погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату је служен парастос и положени вијенци и цвијеће, а потом су се окупљенима обратили пуковник Јовица Марковић, начелник штаба Друге мајевичке бригаде и Радо Савић, начелник општине Лопаре.
Ристо Радић, предсједник Општинске борачке организације Лопаре је у својој изјави новинарима рекао да је Друга мајевичка бригада, била једна од три мајевичке бригаде, које су биле носиоци одбране на Мајевици у току протеклог рата.
“Ова бригада је чувала врата Републике Српске, бранила је једну од најзначајнијих и највиших кота на Мајевици релеј Столице”, навео је Радић.
Он је додао да је бригада свој задатак у потпуности обавила, али да је на жалост за то плаћена висока цијена, јер је преко 400 припадника наведене јединице погинуло и преко 800 рањено.
Начелник општине Лопаре је казао да се у Прибоју традиционално окупља велики број припадника и потомака бораца Друге мајевичке бригаде.
“Прилика је да се евоцирају успомене и ода пошта погинулим борцима за Републику Српску и сигурно су ово скупови на којима је прилика да се укаже пажња на положај борачке популације и уопште народа у Српској”, навео је Савић.
Он је истакао да у Републици Српској има простора за развој и напредак, а да су борци ти чији се глас мора слушати и оно што они кажу треба артикулисати и кроз конкретне мјере провести.
Општина Лопаре је у прошлој години издвојила значајна средства из локалног буџета за рад борачке организације и за мјере подршке борачкој популацији.
Око 50 000 КМ је издвојено само за једнократне новчане помоћи борцима због тешких услова живота, инфлације и економске кризе.
Пуковник Јовица Марковић, начелник штаба Друге мајевичке бригаде, је наведеним поводом данас организовао и традиционални планинарски поход “Стазама 2. мајевичке бригаде”.

31. ГОДИНА ОД НАПАДА НА КОЛОНУ ЈНА У ТУЗЛИ

У Тузли је служен парастос, запаљене свијеће и положено цвијеће за жртве напада паравојних снага на колону Југословенске народне армије /ЈНА/, који се десио прије 31. године.
У наведеном нападу су убијена 54 војника, 78 припадника је рањено, а њих 44 су заробљена.
Радан Остојић, предсједник Борачке организације Републике Српске је рекао да је злочин у “Тузланској колони” остао без казне, у којем су злочинци паравојне муслиманске и хрватске формације, а жртва српски народ.
Он је навео да је то један од многобројних злочина у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату у коме нема правде за Србе у БиХ. Парастос у Тузли је служио протонамјесник Спасоја Радовановић, а цвијеће су положили, поред бројних сродника и пријатеља жртава, представници борачких организација, представници власти Републике Српске, представници Општинске борачке организације Лопаре, одборници у Скупштини општине Лопаре и представници власти локалне заједнице предвођени предсједником Скупштине Миленком Ристићем и делегатом из реда српског народа у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Желимиром Нешковићем.

ДРУГО МЕЂУНАРОДНО ДРУЖЕЊЕ ВЕТЕРАНА СЛУЖБИ БЕЗБЈЕДНОСТИ

У Лопарама је организовано Друго међународно дружење ветерана служби безбједности „Лопаре 2023“.
Окупљање гостију је започето у 10.00 часова у свечаној сали „Хелвеција“.
Ветерани су потом положили вијенце на спомен обиљежје у Лопарама и посјетили Спомен-собу.
Скуп су отворили Миленко Спасојевић и Ристо Радић, представници Организационог одбора ветерана служби безбједности.
Поред њих, присуствовали су и начелник Лопара Радо Савић, предсједник Скупштине општине Лопаре Миленко Ристић, начелник ПУ Бијељина Стјепан Терзић, предсједник Ветерана служби безбједности Србије Добросав Јанковић и бројни други некадашњи и тренутно активни припадници служби безбједности из Републике Српске и Србије.
Такође, на данашњем скупу су били и ветерани службе безбједности из Бугарске.
Ристо Радић је рекао да је данашњи сусрет организовало Удружење ветерана служби безбједности на регији Бијељина, у сарадњи са другим удружењима ветерана служби безбједности из Републике Српске и Србије.
Радић је истакао да на оваквим скуповима присуствују и активни припадници служби безбједности.
Како је Радић додао, оваква окупљања се одржавају са циљем размјене искустава и остваривања међусобне сарадње у сузбијању друштвено негативних појава.

СЛУЖЕН ПАРАСТОС ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА У ЛИПОВИЦАМА

За 13 погинулих бораца из села Липовице код Лопара је служен парастос.
Парастос је, испред споменика погинулим борцима, служио протојереј-ставрофор Зоран Илић, парох прибојски.
Након помена, који се традиционално служи на други Васкрс, породице и родбина погинулих бораца, саборци и пријатељи, представници Општинске борачке организације Лопаре и представници структура власти су положили вијенце и цвијеће.

ОТКРИВЕНА СПОМЕН ОБИЉЕЖЈА ЗА СТРАДАЛЕ МЈЕШТАНЕ КОРЕТАША У ПРОТЕКЛИМ РАТОВИМА

У селу Кореташи, општина Лопаре, откривен је споменик погинулим мјештанима у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату и спомен плоча пострадалим у Другом свјетском рату.
Представник грађевинског одбора Милутин Тешановић је истакао да је сплет околности довео до тога да се временски поклопи откривање споменика и спомен-плоче за жртве у протеклим ратовима из ове мјесне заједнице.
Он је навео да је приликом израде Монографије Кореташа дошао до низа сазнања о страдању мјештана у Другом свјетском рату, те да је то довело до прикупљања чињеница о злочинима усташа које људски ум тешко може да замисли.
„Из тих сазнања је покренуту акција за постављање спомен плоче и ми смо скупили средства за њену израду“, рекао је Тешановић.
Предсједник општинске борачке организације Лопаре Ристо Радић је рекао да се откривањем споменика у Кореташима заокружује изградња споменика у свим мјесним заједницама општине Лопаре.
„Једна од основних обавеза борачке организације је његовање традиција и гајење успомене на погинуле саборце и ми ћемо наставити ту активност“, саопштио је Радић.
„Ова спомен обиљежја требају да опомињу наш народ на ужасе рата и да као друштво размишљамо о томе и о онима који су створили Републику Српску, а жртве су залог њеног постојања“, рекао је начелник општине Лопаре Радо Савић.
Цвијеће и вијенце на спомен обиљежја су положили чланови породица жртава, мјештани, саборци, представници регионалних борачких удружења, општинске борачке организације Лопаре, општине Лопаре и појединци.

ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА “НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЗАВИЧАЈ”
ДРАГАНА МРКАЈИЋА КАЈЕ

У Лопарама је вечерас представљена књига “Незаборављени завичај” за коју аутор Драган Мркајић Каја каже да је траг за будуће генерације о српском постојању у Тузли, које је у протеклом рату готово уништено.
“Ова монографија је свједочење о животу, традицији и обичајима Срба тузланске регије, о њиховом стваралаштву у граду у којем је данас остало 1.300 Срба, од пријератних 33.000”, изјавио је Мркајић Срни.
На промоцији у Центру за културу у Лопарама рецензент Момчило Копривица је истакао да ова трећа Мркајићева књига има приповједачки карактер, са елементима историјског и документарног, уз богате илустрације, те да је вриједан и добро истражен излет у прошлост Срба тузланске регије.
За објављивање књиге “Незаборављени завичај” аутор је захвалио општини Лопаре и граду Бијељина, предузећима Рудник и Термоелектрана /РиТЕ/ “Угљевик” и “Сава”, бијељинском Удружењу пензионера, војвођанском Фонду за избјегла, расељена лица и сарадњу са Србима у региону и бројним појединцима.