| Р. бр. | Назив догађаја | Вријеме | Мјесто |
| 1. | ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК-ДАН БОРАЦА ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОГ РАТА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ:Послије вишевјековног ропства, Први српски устанак, 15. фебруара 1804. године, прва је успјешно организована борба српског народа за слободу. Почео је процес стварања нововјековне српске државе која, иако међународно призната тек при крају 19. вијека, своје извориште има у побједама Првог српског устанка. Овај значајан догађај у историји српског народа имао је велики утицај на борце у одбрамбено-отаџбинском рату, због чега је 15. фебруар и изабран за Дан бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске. | 15. фебруар | Добрун, Вишеград |
| 2. | СТРАДАЊЕ СРБА У СИЈЕКОВЦУ 1992. ГОДИНЕ:Агресија оружаних снага Републике Хрватске на Србе у Босни и Херцеговини и покољ у Сијековцу, 26. марта 1992. године, најавили су почетак рата у БиХ.Регуларне снаге Републике Хрватске заједно се паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ извршиле су стравичне злочине у неколико наврата у току 1992. године у селу Сијековац, општина Босански Брод, звјерски усмртивши 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца. | 26. март | Сијековац, Брод |
| 3. | ДАН ПРОБОЈА ЛОГОРАША ИЗ КОНЦЕНТРАЦИОНОГ ЛОГОРА ЈАСЕНОВАЦ:Систем концентрационих логора “Јасеновац” представља највеће стратише у Другом свјстском рату на територији некадашње Јутославије. Према процјенама стручњака, у периоду између 1941. и 1945. године у овом логору убијено је око 700.000 дјеце, жена и стараца, највише Срба, Јевреја и Рома.Концентрациони логор Јасеновац је основала и све вријеме њиме управљала Независна држава Хрватска. По начину убијања, јасеновачки логор сматра се најмонструознијим губилиштем које је током овог рата постојало у свијету.
Дана 22. априла 1945. године логораши концентрационог логора Јасеновац извршили су пробој У овом пробоју мали број их је преживио. |
22. април | Доња Градина, Козарска Дубица |
| 4. | СТРАДАЊЕ ПРИПАДНИКА ЈНА У САРАЈЕВУ – ДОБРОВОЉАЧКА УЛИЦА: Приликом договореног повлачења припадника ЈНА и команде 2. војне области из Сарајева, 3. маја 1992. године, у Добровољачкој улици је мучки и из засједе од стране припадника паравојних формација Зелене беретке, Патриотске лиге и јединица МУП-а и ТО БиХ нападнута колона возила ЈНА, која је у мпрнодопској формацији напуштала град. У овом мучком нападу убијена су 42 припадника ЈНА, 70 је рањено, а око 200 заробљено и мучено у логорима у Сарајеву. Одговорност за овај злочин лежи на руководству тадаши.е Републике БиХ, које је гарантовало миран и безбједан излазак припадника ЈНА из Сарајева. | 3. мај | Добровољачка улица, Сарајево, Источно Сарајево |
| 5. | ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ПОБЈЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ:Побједом над фашизмом, 9. маја 1945. године, у Европи је завршен Други свјетски рат. Оружани сукоб у овом рату захватио је 96 % земљине површине, а у њему је била укључена 41 држава. Позитиван завршетак рата наслућен је 1943. године сламањем фашизма, у његовој колијевци Италији, но рат је у потпуности окончан неколико година касније. Трајао је шест година, а на тлу бивше Југославије преко четири године. У историји човјечанства то је био најмасовнији и по броју људских жртава најстравичнији сукоб. На овај дан се одаје вјечни помен свим жртвама фашизма. | 9. м ај | Бања Лука |
| 6. | ОБИЉЕЖАВАЊЕ ДАНА ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ 12. МАЈ:Усљед околности насталих Одлуком Предсједништва СФРЈ о повлачењу ЈНА из Босне и Херцеговине од 4. до 19. маја 1992. године, Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини, на сједници одржаној 12. маја 1992. године у Бањој Луци, донијела је историјску, а у каснијем развоју догађаја и једину исправну одлуку.Била је то одлука о формирању Војске Српске Републике БиХ, касније преименовану у Војску Републике Српске, као легитимну оружану силу српског народа. Основна улога ВРС је била да заштити вјековне просторе на којима је српски народ живио.
У оквиру посљедње реформе одбране, формиран је 3. пјешадијски Република Српска пук, као чувар традиције Војске Републике Српске и српског народа. |
12.мај | Бања Лука |
| 7. | СТРАДАЊЕ ПРИПАДНИКА ЈНА У ТУЗЛИ-ТУЗЛАНСКА КОЛОНА:Припадници ЈНА који нису рођени у БиХ требало је да ову Републику напусте до 19. маја 1992. године, због чега је и команда ЈНА постигла споразум са општинским властима у Тузли о мирном и безбједном напуштању града у правцу Бијељине.Приликом договореног напуштања касарни и града Тузла, 15. маја 1992., године, мучки, из засједе од стране паравојних формација тзв. Патриотске лиге, Зелених беретки и јединица ТО БиХ нападнута је колона војних возила, која је у мирнодопској формацији напуштала град. Одговорност за овај мучки напад у ком је убијено и спаљено више од 200 резервиста, војних старјешина и регрута лежи на властима општине Тузла који су гарантовали безбједан излазак припадницима ЈНА из града. | 15.мај | Тузла, Бијељина |
| 8. | БИТКА НА СУТЈЕСЦИ:Битка на Сутјесци је синоним за операцију “бсћшагг” сила Осовине против југословенских партизанских снага за вријеме Другог свјетског рата у касно прољеће 1943. године. Намјера снага Осовине је била опколити и уништити главнину партизанских јединица на граници данашње Босне и Херцеговине и Црне Горе, прије евентуалног искрцавања савезничких снага на Балкан. Иако су партизанске снаге биле опкољене и претрпјеле огромне губитке, успјеле су се пробити из њемачког обруча, те сачувати своју борбену способност, што је неколико мјесеци касније, након капитулације Италије, имало важне посљедице не само на будући ток рата, него и на политичку будућност ових простора. За ову операцију сила Осовинекористи се и назив Пета непријатељска офанзива. | 13. јун | Тјентиште, Фоча |
| 9. | ОДБРАНА САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ:У току трајања Одбрамбено-отаџбинског рата Републике српске, на простору сарајевско- романијске регије, непријатељ је извео неколико безуспјешних офанзива, које су за посљедицу имале страдање преко 4.000 припадника Војске Републике Српске. Армија БиХ је у првој половини јуна 1995. године извела посљедњу офанзиву на сарајевско-романијском ратишту, с циљем спајања првог и другог корпуса. Иако нападнути истовремено на читавом простору сарајевско-романијске регије, борци ВРС су пружили херојеки отпор и осујетили последњи покушај пресијецања територије Републике Српске. Као симбол отпора српског народа на овом простору, изграђен је манастир “Свети Георгије” на Равној Романији, а на српском војничком гробљу “Мали зејтинлук”, на Сокоцу, сахрањено је 940 бораца ВРС сарајевско-романијске регије. | 16.јун | Равна Романија, Соколац |
| 10. | ВИДОВДАН – ПРОБОЈ КОРИДОРА:Видовдан је у свијести српског народа симбол слободе, отпора туђину, његовање патриотизма, националног бића, витештва и херојства. Тај дан је прекретница у даљем животу Срба послије периода успона под владарима из династије Немааића. У вијековној борби за слободу Видовдан, односно Косовска битка, 28. јуна 1389. године, помиње се у многим државним прогласима, декларацијама и порукама.Бриљантна побједа здружених јединица ВРС и СВК 28. јуна 1992. године над снагама муслиманско-хрватске коалације у операцији “Коридор” оконачала је 42 дана дугу копнено- ваздушну блокаду најзападнијих српских земаља. Коридор је био спас за српски народ на огромном простору од Гламоча и Грахова на југу, до Градишке на сјеверу, Новог Града на западу до Добоја на истоку, у Западној Славонији, Банији, Лици, Кордуну и Книнској Крајини. На том простору, одсјеченом муслиманско-хрватском агресијом, тада је живјело више од милион и по Срба. Обиљежава се у недељу прије Видовдана. | 28.јун | Дуга Њива, Модрича |
| 11. | БИТКА НА КОЗАРИ:У прољеће 1942. године партизани су ослободили територију од ријеке Саве на југу до планине Козаре и Грмеча. Њемачке и усташке власти су организовале офанзиву да униште покрет. Након интензивине битке у ноћи 3. јула 1942. године, неке партизанске јединице су пробиле обруч, али је главна група сљедеће ноћи опет остала опкољена и углавном је уништена. Само неколико стотина бораца са дијелом становништва пробило је обруч и успјело да се извуче према планини Грмеч. Велики број оних који се нису успјели провући кроз обруч пали су у руке усташама и Нијемцима, и тада су почињени велики злочини над њима. Послије заробљавања, народ је пребациван у привремене логоре. Велики број жртава је убијено одмах, а по усташким и њемачким документима у козарачкој офанзиви заробљено је 68.000 људи. | 3.јул | Мраковица |
| 12. | УСТАНАК У ХЕРЦЕГОВИНИ “НЕВЕСИЊСКА ПУШКА”:”Невесињска пушка” је устанак подигнут на територији општине Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу Босну и Херцеговину. Устанике су подржале оружјем и добровољцима српске кнежевине Црна Гора и Србија, што је довело до отпочињања српско-турског рата и настанка тзв. велике источне кризе. Посљедица овог устанка и ратова који су вођени против Отоманског царства био је Берлински конгрес 1878. године, на којем су Црна Гора и Србија добиле независност и територијална проширења, док је Аустроугарска на 30 година окупирала Босну и Херцеговину, која је до јуче била у саставу Отоманског царства. | 09.јул | Невесиње |
| 13. | СТРАДАЊЕ СРБА У ПОДРИЊУ:Више масовних страдања Срба у Подрињу у Одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске десила су се у периоду од маја 1992. до априла 1993. године. На Петровдан, 12. јула 1992. године, страдали су Срби у селима Сасе и Залазје, општина Сребреница и Загони и Биљача, општина Братунац. Као симбол страдања Срба у Подрињу узима се мјесто Кравице, општина Братунац, које је нападано у више наврата у току 1992. године и у ком су почињени монструозни злочини над цивилним становништвом од стране припадника Армије Бих из заштићене енклаве Сребреница. | 12.јул | Братунац, Сребреница |
| 14. | ПРОГОН СРБА ИЗ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ:Протјеривањем Срба из Републике Српске Крајине у операцији “Олуја” која је започела 4. августа 1995. године Хрватска је починила злочин најмасовнијег етничког чишћења на простору бивше Југославије у ратовима деведесетих година прошлог вијека. У овој злочиначкој акцији Хрватскевојскеубијенојеинестало 1.934 лица, од чега 1.196 цивила. | 4. август | Бања Лука |
| 15. | ДАН НЕСТАЛИХ И ПОГИНУЛИХ У ОДБРАМБЕНО-ОТАЏБИНСКОМ РАТУ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ:У Републици Српској по окончању одбрамбено-отаџбинског рата евидентирано је 5.200 несталих лица. Посмртни остаци неидентификованих цивила и војника Републике Српске похрањени су у спомен-костурницама у Бања Луци, Источном Сарајеву и Невесињу, а 15. септембар се узима као дан несталих и погинулих у одбрамбено-отаџбинском рату Републике Српске, с обзиром на то да симболизује масовно страдање и нестанак великог броја цивила и борацау септембру 1995. године | 15.септембар | Источно Сарајево |
| 16. | ОБИЈБЕЖАВАЊЕ ПРОБОЈА СОЛУНСКОГ ФРОНТА:На фронту снага Антанте (Солунски фронт) српска војскаје 15. септембра 1918. године пробила најтежи дио фронта на Кајмакчалану. Велики број српских добровољаца са простора Републике Српске и БиХ учествовао је у овом пробоју. Након пробоја Солунског фронта, српски добровољци из БиХ у саставу јединица српске војске, учествују у ослобађању Србије, БиХ и свих територија које ће 1. децембра 1918. године ући у састав новонастале државе Краљевине Југославије. У току новембра 1918. године српска војска је ослободила највећи дио територије БиХ. Обиљежава се у посљедњој седмици септембра. | 15.септембар | Солун |
| 17. | ОДБРАНА ЗАПАДНОКРАЈИШКИХ ОПШТИНА ОД ХРВАТСКЕ АГРЕСИЈЕ:У току трајања офанзиве Хрватске војске, Хрватског вијећа одбране и Армије БиХ на југозападни дио Републике Српске, Република Хрватска је напала и западни дио Републике Српске на простору од Новог Града до Градишке са намјером да се окупира територија до Бања Луке, а затим да се дејства продуже до ријеке Дрине.Одлучност народа и припадника Војске Републике Српске да одбране своје огњиште допринијели су поразу елитних хрватских јединица на ријеци Уни и судбоносно је утицало на даљи војни и политички расплет рата у БиХ. | 18.септембар | Козарска Дубица |
| 18. | СТРАДАЊЕ СРБА У ЗАПАДНОЈ КРАЈИНИ:Са подручја најкомпактнијег српског етничког простора у бившој БиХ у егзодус је кренуло преко 120.000 Срба.У нападу на тринаест општина западне Крајине, Хрватска војска, ХВО и Армија БиХ починиле су масовне злочине над српским борцима и цивилима, те спалили и разрушили многа села и градове. Само у Мркоц>ић Граду откривена је масовна гробница у коју је бачено 181 лице, а слично је било и у другим палим општинама. | 10. октобар | Мркоњић Град |
| 19. | ДАН УЛАСКА СРПСКЕ ВОЈСКЕ У БАЊУ Ј1УКУ:Велики број српских добровољаца са простора РС и БиХ учествовао је у ослободилачким ратовима 1912-1918. године.Прву српску добровољачку дивизију, формирану 16.04.1916. године у Одсси, чинили су у већини српски добровољци са простора Босне и Херцеговине.
Након пробоја Солунског фронта, српски добровољци из БиХ у саставу јсдиница српске војске учествују у ослобађању Србије, Босне и Херцеговине и свих територија које ће 1. децембра 1918 године ући у састав новонастале државе Краљевине Југославије. У току новембра 1918. године Српска војска је ослободила највећи дио територије БиХ, а 21. новембра је ушла и ослободила Бању Луку, чиме је симболично означен крај аустроугарске окупације БиХ. |
21.новембар | Бања Лука |
| 20. | ИНТЕРНАЦИЈА СРБА У ДОБОЈСКИ ЛОГОР 1915. ГОДИНЕ:Послије извршене мобилизације јула мјесеца 1914. године, у цијелој Босни и Херцеговини долази до незапамћеног терора над српским народом.Хапшења, интернирања, велеиздајнички процеси, формирање логора уз свакодневно малтретирање народа није престајало.
Година 1915. запамћена као трагедија српског народа у Србији и у Босни и Херцеговини изњедрила је, послије албанске голготе, најцрњи биланс страдања кроз злогласни добојски логор формиран 27. децембра 1915. Логор је формиран од стране аустроугарске власти са^намјсром да се становништво пограничне зоне Горњег Подриња и источне Херцеговине уклони са својих вјековних огњишта и остави празан простор за насељавање неправославног живља. Намјера је била стварање тампон-зоне, која је требала да раздвоји Србе у Србији од Срба у Босни и Херцеговини, што би омогућило лакшу и бржу асимилацију народа на.овом дијелу Балкана. Масовна гробница у Добоју, у чијој вјечној тами почива 45.791 невина жртва аустроугарске тираније, свједочи нијемо већ осам деценија о монстроузном злочину који се догодио српском народу. |
27.децембар | Добој |