Члан 1.
У Закону о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске – пречишћени текст (“Службени гласник Републике Српске”, број 55/07), у члану 12. у ст. 1. и 2. послије ријечи: „примања“ додају се ријечи: „и право на здравствену заштиту“.
У истом члану у ставу 3. послије ријечи: „погинулог борца“ умјесто запете ставља се тачка, а остатак текста брише се.
Члан 2.
У члану 13. у ставу 1. број: „20“ замјењује се бројем: „30“.
У истом члану додаје се нови став 4. који гласи:
„Одредба става 1. овог члана о висини примања односи се и на право на мјесечно примање стечено по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона.“
Члан 3.
У члану 16. додаје се нови став 3. који гласи:
„Лица која немају пребивалиште у Републици Српској могу остварити права на новчана примања и накнаде предвиђене овим законом, а право на здравствену заштиту само у складу са прописима из области здравства.“
Члан 4.
У члану 17. у ставу 1. послије ријечи: „ортопедски додатак“ додају се ријечи: „допунско материјално обезбјеђење“.
У истом члану додаје се нови став 4. који гласи:
„Одлуку о усклађивању основице доноси Влада Републике Српске.“
Члан 5.
У члану 19. у ставу 2. ријечи: „до 19. јуна 1996. године“ бришу се.
У истом члану у ставу 3. послије ријечи: „Немањића“ додају се ријечи: „Орден Карађорђеве звијезде“.
Члан 6.
У чл. 27. и 28. у ставу 1. ријеч: „љекарских“ замјењује се ријечју: „војнољекарских“.
Члан 7.
У члану 29. ст. 3. до 5. мијењају се и гласе:
„Борачка организација даје мишљење о дужини учешћа у оружаним снагама у којем се обавезно изјашњава и о времену проведеном у зони борбених дејстава. Ако је ријеч о припаднику оружаних снага који је вршио друге дужности од значаја за одбрану, Борачка организација се обавезно изјашњава и о тој чињеници.
Ако Борачка организација не достави мишљење у року од 30 дана од дана пријема захтјева, надлежни орган ће ријешити и без тог мишљења на основу других расположивих доказа.
Ако Борачка организација да мишљење које дјелимично или у цијелости није у сагласности са увјерењем из става 1. овог члана или ако надлежни орган оцијени да не може ријешити без ревизије тог увјерења, покренуће се поступак ревизије у смислу члана 127. овог закона.“
У истом члану став 6. брише се.
Члан 8.
У члану 34. у ставу 1. ријечи: „19 став 1.“ замјењују се ријечима: „2. ст. 1, 2. и 4.“, а ријечи: „до 19. јуна 1996. године“ бришу се.
У истом члану у ставу 3. ријеч: „првом“ замјењује се ријечју: „задњем“.
Члан 9.
У члану 40. додаје се нова тачка 4. која гласи:
„4. допунско материјално обезбјеђење.“
Досадашње т. 4. до 11. постају т. 5. до 12.
Члан 10.
У члану 44. став 2. мијења се и гласи:
„Мјесечни износ личне инвалиднине одређује се у проценту од основице из члана 17. овог закона и износи:
– за прву категорију 130 %,
– за другу категорију 100 %,
– за трећу категорију 55 %,
– за четврту категорију 41 %,
– за пету категорију 36 %,
– за шесту категорију 24 %,
– за седму категорију 18 %,
– за осму категорију 9 %,
– за девету категорију 6 % и
– за десету категорију 5 %.“
У истом члану став 3. брише се.
Члан 11.
Члан 47. мијења се и гласи:
„Ратни војни инвалид прве категорије има право на додатак за његу и помоћ у висини од 100 % од основице.“
Члан 12.
Послије члана 51. додаје се нови одјељак 3а. и нови члан 51а. који гласе:
„3а. Право на допунско материјално обезбјеђење”.
Члан 51а.
Војни инвалид од прве до четврте категорије који има право на додатак за његу и помоћ по овом закону има право и на допунско материјално обезбјеђење, и то:
1. војни инвалид прве категорије у висини од 81 % од основице,
2. војни инвалид друге категорије у висини од 50 % од основице,
3. војни инвалид треће категорије у висини од 48 % од основице и
4. војни инвалид четврте категорије у висини од 33 % од основице.
Војни инвалид од друге до четврте категорије који нема право на додатак за његу и помоћ по овом закону има право на допунско материјално обезбјеђење у висини од 14 % од основице.
Изузетно од одредбе става 1. тачка 1. овог члана, ратни војни инвалид прве категорије има право на допунско материјално обезбјеђење у висини од 100 % од основице.“
Члан 13.
У члану 52. у ст. 1. и 3. и члану 53. ријечи: „војни инвалид“ замјењују се ријечима: „корисник личне инвалиднине.“
Члан 14.
У члану 60. додаје се нови став 2. који гласи:
„Члан породице лица из члана 12. став 1. овог закона, као и члан породице војника на служењу војног рока и лица у резервном саставу, погинулог, несталог или умрлог за вријеме вршења војне службе у миру, односно умрлог од посљедица ране, повреде или болести задобијене у вези са вршењем те службе у миру, има право на:
1. породичну инвалиднину и
2. здравствену заштиту и друга права у вези са остваривањем здравствене заштите.“
Досадашњи став 2. постаје став 3.
Члан 15.
У члану 61. у ставу 2. ријечи: „чланови породице погинулог борца и умрлог војног инвалида“ замјењују се ријечима: „чланови породице лица из члана 60. овог закона“.
Члан 16.
Члан 63. мијења се и гласи:
„Породична инвалиднина из члана 60. ст. 1. и 2. овог закона износи:
за једног корисника – 60 % од основице,
за два корисника – 80 % од основице,
за три корисника – 95 % од основице и
за четири и више – 120 % од основице.
Породична инвалиднина из члана 60. став 3. овог закона, без обзира на број корисника износи:
послије смрти војног инвалида прве и друге категорије 45 % од основице,
послије смрти војног инвалида треће и четврте категорије 35 % од основице и
послије смрти војног инвалида пете и шесте категорије 30 % од основице, колико износи и породична инвалиднина после смрти војног инвалида седме категорије, као стечено право.
Право на породичну инвалиднину остварују и родитељи и чланови уже породице, независно једни од других.
Када породичну инвалиднину прима више корисника, сваком од њих припада једнак дио од укупног износа инвалиднине.“
Члан 17.
У члану 66. у ст. 1 и 3. ријечи: „Члан породице погинулог борца и члан породице умрлог војног инвалида од прве до шесте категорије“ бришу се.
Члан 18.
У члану 68. у ставу 1. ријечи: „до 19. јуна 1996. године“ бришу се, а на крају текста умјесто тачке ставља се запета и додају ријечи: „ако користи породичну инвалиднину“.
Члан 19.
Члан 79. мијења се и гласи:
„Потраживања повремених новчаних примања и накнада по овом закону застаријевају за три године од дана доспјелости сваког појединог примања, односно накнаде.
Право из кога проистичу повремена примања и накнаде по овом закону застаријева за пет година од дана доспјелости најстаријег појединог потраживања послије кога није вршена исплата.
Ако исплата новчаног примања, односно накнаде није извршена због тога што странка није испуњавала обавезе из члана 77. став 3. овог закона, она нема право на камате на доспјела потраживања и када није дошло до застаре.“
Члан 20.
У члану 80. додаје се нови став 3. који гласи: „Право на увећану и повећану породичну инвалиднину престаје родитељу и брачном другу погинулог борца ако стекне дијете.“
Члан 21.
У члану 84. став 6. брише се.
Члан 22.
У члану 85. став 2. брише се.
Члан 23.
Члан 86. брише се.
Члан 24.
У члану 88. додају се нови ст 2. и 3. који гласе:
„Изузетно од одредбе става 1. овог члана, увјерење о дужини војног ангажовања лица које нема држављанство Републике Српске издаје Министарство.
Министарство по службеној дужности врши контролу усаглашености евиденција из става 1. овог члана.“
Досадашњи став 2. постаје став 4.
Члан 25.
У члану 93. ст. 1. и 2. бришу се.
У истом члану у ставу 3. ријечи: „као и послова установе из става 1. овог члана“ бришу се.
Члан 26.
У члану 95. став 1. мијења се и гласи:
„Рјешење којим се признаје статус и право на мјесечно примање и рјешење којим се признаје право на здравствену заштиту подлијежу ревизији.“
Члан 27.
У члану 96. став 1. мијења се и гласи:
„У вршењу ревизије Министарство може дати сагласност на рјешење, може га измијенити, укинути и само ријешити ствар или вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак. Изузетно, Министарство може поништити првостепено рјешење и само ријешити ствар или вратити предмет првостепеном органу на поновни поступак у случајевима из члана 95. став 3. овог закона, као и када врши ревизију рјешења којим се странци признаје само статус у складу са овим законом.“
Члан 28.
У члану 99. став 1. мијења се и гласи:
„Ако код војног инвалида дође до погоршања стања у вези са утврђеним степеном војног инвалидитета, он може поднијети захтјев за утврђивање новог степена тог инвалидитета, али не прије истека пет година од дана коначне оцјене љекарске комисије којом му је утврђен или потврђен постојећи степен инвалидитета.“
У истом члану у ставу 2. ријеч: „четири“ замјењује се ријечју: „пет“.
У истом члану ст. 3 и 4. бришу се.
Члан 29.
У члану 100. у ставу 1. послије ријечи: „рјешавање о“ додају се ријечи: „статусу и“.
Члан 30.
У члану 115. ст. 3 до 5. бришу се.
Члан 31.
У члану 123. додају се нове т. 7. и 8. које гласе:
„7. ако у року од 15. дана од дана пријема акта не усагласи евиденцију са рјешењем, односно увјерењем Министарства (чл. 127. и 128. овог закона),
8. ако у остављеном року не поступи по налогу Министарства у поступку усаглашавања евиденција (члан 88. ст. 1. и 2. овог закона).“
Члан 32.
Члан 126. мијења се и гласи:
„Општински, односно градски органи управе надлежни за послове борачко-инвалидске заштите донијеће по службеној дужности до 31. децембра 2009. године рјешења о превођењу, у складу са овим законом.
Превођењу подлијежу:
1. рјешења којима је признато право на посебно мјесечно примање у смислу члана 13. ст. 1. и 2. Закона, као и рјешења којима је признато право на такво примање по прописима који су важили до дана ступања на снагу овог закона,
2. рјешења којима је признат статус и/или право на личну инвалиднину војном инвалиду од прве до осме категорије, право на додатак за његу и помоћ и право на допунско материјално обезбјеђење,
3. рјешења којима је признат статус и/или право на породичну инвалиднину,
4. рјешења којима је признато право на здравствену заштиту, а нису преведена у складу са законом.
Министарство може наложити превођење рјешења којима се признаје статус и врши категоризација борца, те одредити рок за превођење. У поступку превођења тих рјешења обавезно се тражи мишљење Борачке организације о условима ангажовања борца, а посебно о дужини ангажовања у зони борбених дејстава.
У поступку превођења надлежни орган ће укинути или измијенити првостепено рјешење уколико је статус и/или право признато супротно прописима на основу којих је рјешење донесено.
Рјешење о превођењу подлијеже ревизији.
Министарство ће са 30. јуном 2008. године обуставити поступак ревизије рјешења која подлијежу превођењу у смислу става 1. овог члана и вратити списе предмета на превођење.
Изузетно од одредбе става 6. овог члана, ако је ријеч о рјешењу чије извршење ревизија задржава или је на рјешење изјављена жалба, Министарство ће извршити ревизију и/или ријешити по жалби, те истовремено извршити превођење у складу са овим законом.“
Члан 33.
У члану 127. у ставу 1. додаје се нови став 2. који гласи:
„Министарство може ради употпуњавања чињеничног стања затражити мишљење Борачке организације Републике Српске и када она није дала иницијативу за ревизију увјерења.“
Досадашњи став 2. постаје став 3.
У истом члану став 3. који постаје став 4. мијења се и гласи:
„Странка може оспоравати ревидирано увјерење, односно рјешење којим је извршена ревизија увјерења само у оквиру поступка у коме се то увјерење, односно рјешење употријеби као доказно средство.“
Члан 34.
У члану 128. ст. 1. и 3. мијењају се и гласе:
„О захтјеву странке за признавање војног ангажовања у рату и захтјеву за утврђивање чињенице рањавања, повређивања и смрти у том периоду рјешава Министарство.
Изјава странке и свједока не сматра се довољним доказним средством у поступку из става 1. овог члана.“
Члан 35.
У члану 130. додаје се нови став 2. који гласи:
„Захтјев за утврђивање статуса и права поводом околности вршења војне службе прије 17. августа 1990. године, одбациће се као недопуштен.“
Члан 36.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном гласнику Републике Српске”.
Одредбе члана 2. члана 4. став 1., чл. 9, 10, 11. и 12. и члана 16. ст. 1. и 2. овог закона примјењиваће се од 1. маја 2008. године, када престаје да важи Уредба о допунском материјалном обезбјеђењу војних инвалида са правом на додатак за његу и помоћ (“Службени гласник Републике Српске”, број 14/05).
Број: 01-868/08
Датум: 03. јуни 2008. године
Извор: Закон о измјенама и допунама Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске